Војислав Максимовић, рођен 4. августа 1935. године., у Цвилину код Фоче, професор је универзитета, прозни писац и есејиста. Основно образовање завршио у родном крају, гимназију у Сарајеву и Београду. Дипломирао је на Филозофском факултету гдје је одбранио и докторску дисертацију. Са групом интелектуалаца обновио је 1990. године Српско просвјетно и културно друштво Просвјета. Био је ректор Универзитета у Српском Сарајеву од 1993. до 2000. године. Редовни је члан Академије наука и умјетности Републике Српске. Носилац највећих одликовања РС: Ордена Републике Српске са лентом и Ордена Немањића. Живи и ради у Београду.

Дјела:

• Виђења Босне - есеји
• Некада и сада - есеји
• Јован Кршић - докторска дисертација
• Нека пресуди вријеме - есеји
• Испред свог доба - есеји
• И намјерно и узгредно - есеји
• Простори и појаве - есеји
• У времену српског буђења - говори и интервјуи
• Путописна и мемоарска литература - есеји
• Вук и сљедбеници - есеји
• Старина и савременост - есеји
• Митрополит Сава Косановић - студија
• Од уста до уста - роман
• Заводишта - роман
• Понешто - поетска проза
• Поднебља - пјесме
• Васо Пелагић - монографија

Награде:

• 27. јулска награда СРБиХ
• 6. априлска награда града Сарајева
• Награда "Лаза Костић"
• Награда "Владимир Ћоровић"
• Награда "Свети Сава"
• Награда "Шушњар"
• Орден братства и јединства са сребреним вијенцем
• Орден Републике Српске са лентом
• Орден Немањића

Бориша Старовић је рођен у Сарајеву 1940.године. У родном граду завршио Класичну гимназију с одличним успјехом 1958. год. и постао студент Медицинског факултета. Дипломирао је 1964. као један од најбољих студената генерације. Специјалистички испит из опште хирургије положио је 1973. на Хируршкој клиници Медицинског факултета у Сарајеву са највишом оцјеном. Субспецијалистички испит из пластичне и реконструктивне хирургије положио је 1976.год. Као стипендиста British Counicil - током 1976. и 1977. године., боравио је у водећим центрима Велике Британије за хирургију шаке, реконструктивну хирургију и микрохирургију / Единбург, Дерби, Лондон / где започиње рад на докторској дисертацији из подручја реконструктивне хирургије шаке. Била је то прва докторска дисертација из ове медицинске области на просторима тадашње Југославије. Дисертацију одбранио 1981. године, на Медицинском факултету у Сарајеву.

Један од оснивача одјељења за пластичну и реконструктивну хирургију Хируршке клинике у УМЦ Сарајево. Трансформацијом поменуте установе 1977. год. постао је њен директор и на тој дужности остао до 1993. године. У наставном процесу Медицинског и Стоматолошког факултета учествује од 1972. године, када је изабран за асистента на предмету хирургија, а затим кроз избор у доцента, ванредног и редовног професора уобличава блиставу универзитетску каријеру.

Продекан Медицинског факултета постаје 1985, декан 1988. године. На том мјесту остао је до јануара 1993. год., када је напустио Сарајево. Првог дана рата, 6. априла 1992. године, био је жртва атентата. Пуних 400 дана провео је у заточеништву на Клиници којој је он био један од оснивача и коју је водио 20 година. Одмах по изласку из Сарајева, постављен је за декана Медицинског факултета Универзитета у Сарајеву, Републике Српске, а већ од 18. септембра започиње са наставом по типу Универзитетског кампуса у просторима Клиничког центра Општа болница Србиње.

Универзитетска каријера проф. др Борише Старовића, је обогаћена највишом функцијом ректора Универзитета у Српском Сарајеву коју је обављао шест година. Био је ментор или члан у 22 магистарска рада и 8 доктората на Медицинском и Стоматолошком факултету. Носилац је или учесник, преко 20 научно истраживачких пројеката у земљи и иностранству. Организатор десетак конгреса, интернационалних стручних састанака и бројних домаћих симпозијума. За свој рад, заслуге у раду добио је Шестоаприлску награду града Сарајева, Првомајску награду БИХ, Медаљу рада те 1990 год. Повељу хуманости Југославије. Новембра 2002. год. добио је награду Хипократ за животно дјело, а 2003. Велики печат за постигнуте резултате у професији. Блистава каријера, резултати у научном раду, допринос развоју науке били су довољни да се проф. др. Бориша Старовић уврсти у оснивача Академије наука и умјетности Републике Српске. Био је њен дописни и редован члан, обављао је функцију предсједника Одјељења за медицинске науке, генералног секретара и потпредсједника.

Преминуо је 16.маја 2005. након краће болести.